Da bar MOGU da SLAZEM da si mi NEBITAN, ali PROKLET DA SI, OCI me UVEK ODAJU…

Da  se   bar nekako   sprecim da te ikad sretnem.

Jer ja dobro znam, ako te sretnem ponovo ce bujati moje emocije.

Lako je meni dok te  nema. Dok te ne vidjam i  dok  nam se nisu sreli pogledi.

Ja  sam uvek ludela kad ti oci   vidim… Uvek. I nikad nisi zeleo nista sa mnom, a ja  za tebe i zbog tebe cinila prava cuda.

Volela bih da nisam. Volela bih da mogu da vratim vreme ali sve je to  zivot i ono se nikad nece vratiti.

Ne moze, ja to  dobro  znam.

Zasto   je moralo sve da bude ovako? Zasto si morao da me lazes i da se tako  grubo pougras? Zar nisi mogao jednostavno da kazes da ti nije stalo, ja bih to mogla da razumem? Ovako sam tuzna do neba, ovako sam prazna i ne samo da nikom ne verujem.. Vec i samu sebe mrzim.

Mrzim sto sam bila slaba.Mrzim to sam mislila da si poseban. Ti to nikad nisi bio.

Ti to nikad neces   bit.

Sa tobom je sve laz.

Sa tobom je sve  bila zabluda.