Ja sam svoje srce dala nekom ko me NIKAD NECE VOLETI,i ne znam da li me vise boli sto ja volim njega,ili sto on VOLI NJU…

Jasno je meni da je sa nama zavrseno,Jasno mi je da ti sada imas nju i da je ona sve ono sto ja nisam nikad zelela biti.Ona je dama,ona je zena lepog lica,vecito nasminkana i sredjena,zena koja ide da spava sa sminkom na licu,kojoj je uvek kosa   savrsena…Ja sam bila i ostala obicna devojka koja zeli da je neko voli ovakvu kakva jesam.Nekas rascupanu u dugoj tvojoj majici,dva broja vecoj.U staroj trenerci u cik zore dok ti spremam palacinke i donosim  ti kafu u krevet.Kazem ti,ja sam obicna zena,ona je savrsena i ne cudi me sto volis nju.

Svako kraj sebe zeli manekenku,ali ja biram da ipak budem obicna i prosecna devojka jer sam ovako srecnija.Meni ne treba savrsena sminka niti garderoba,treba mi neko da me savrseno voli.I najgore je sto sam ja zavolela nekog ko mene nikad nece moci ni da pomisli da voli,najgore je sto znam da sam dala sve ono sto imam nekome ko menme nikad nece voleti.Nekome ko na mene nikad paznju nece obratiti.

Zivot ide dalje i ja znam da ja moram dalje sa njim.

Ali,ne mogu da se odreknem barem ovog lepog osecaja koji imam u svom srcu.Ovog secanja na par lepih dana koje smo imali zajdno,dani kada sam bila najsrecnija na celom svetu.

Ne mogu da se odreknem onog osecaja kada   znas da je neko tvoj,da je neko savrsen,da je neko drugi deo tebe a onda ti kazu da ta osoba nije tvoja.Da je njeno srce postalo tudje.Da je ta osoba postala tudja,a ti si zeleo da bude samo tvoja..I gotovo je  i idemo dalje,i ja pricam da ja moram dalje,da ja moram da zivim,da zaboravim i da ponovo volim,ali nije tako lako.Jos se opecem na vatru ljubavi uvek kada se setim da je ona ta koju volis i da mi nista ne vredi ni da umrem za tobom i zbog tebe.

 

Nastavak na sledecoj strani…