Kad IZGUBIS VERU U SVE, kad pomislis da za TEBE NEMA SRECE…

Kad IZGUBIS VERU U SVE, kad pomislis da za TEBE NEMA SRECE…

Onda prestanes da zivis.Onda samo dises ali ne postojis.

Tu si samo fizicki ali dusa ti je mnogo daleko.Ne znas gde je,ne mozes da je dohvatis.Pitas se gde si pogresila.

Pitas se sto te je zivot kaznio pa si sad tako sama,tako usamljena? Gde su tvoji kovaci srece?Svi su oko tebe tako nasmejani a ti bez volje za zivotom… Dala si se pogresnima.Dala si se onima koji nisu umeli da te razumeju niti da te shvate.Dala si se onima koji su jedino sebi vazni i bitni.

Zato si sama.Jer su ti svi drugi bili vazniji od tebe.Od tvoje srece.

Bila si andjeo onih koje volis a sad si sama jer vise nikom ne trebas.Jer vise nikom nista nemas da das.Bila si andjeo onih koje volis a kad su tebi suze padale nikog  nije bilo uz tebe…Znam,prosla sam to.

Ali, ne brini.

Sutra ce biti bolje.Jednom mora doci to SUTRA.

Sve je to zivot,prodje i tuga i sreca,i jad i bol,i osmeh. Nista na ovom svetu nije vecno,ni ti sama nisi vecna.Zato zivi onako kako zelis.I ne slusaj sta ti pricaju,i obrisi te suze…Malo je onih kojima ce biti zao ako te takvu vide…