Nadam se da cu jednom prestati da se PLASIM LJUBAVI,pa da da mi neko ovo SRCE ZALECI…

Kad me pitaju kako mi je nakon nas,ja uvek kazem da sam dobro.Kad me pitaju da li me boli i jesam li mogla dalje da krenem,ja samo kazem bilo je sudjeno tako i pokusam da se nasmejem,da mi se u ocima ne vidi bol.

Ne znam da li mi uspeva da prevarim ljude koji su oko mene ali odlicno znam…Da sebe nikad necu moci da prevarim jer si u mojoj dusi i dan danas kao mac u kamenu.Ne znam da li mi uspeva da prevarim ljude oko  sebe ali ja u ovom svom srcu od kad nisi moj osecam najvecu hladnocu ikad.I moze oko mene da bude hiljadu  drugih ljudi,ali ja cu uvek tebe da volim,ja cu uvek  da se secam onog ko mi je bio prvi, i ko ce mozda u mojoj dusi ostati jedini.

Mozda smo ti i ja mogli imati drugaciji kraj.Mozda smo mogli biti srecni,mozda smo jedno kraj drugog mogli imati sve..Mozda ali nikad necemo saznati kako bi to bilo,jer ti ces se dati njoj a ja…Ja cu jednom valjda da naucim da prestanem da  se plasim ljubavi.I da nekom nakon tebe ovo ranjeno srce dam,da ga zaleci…