Ne slusam misljenja nebitnih ljudi – sama sam jer mi je BOLJE SAMOJ nego pored POGRESNOG!

Ima mnogo onih koji jedva cekaju da cuju nesto.O nekom.Da nesto kazu.Da izmisle.

To su ljudi koji nemaju svoj zivot.To su ljudi koji nemaju svoje.To su oni koji obozavaju  da se mesaju u tudje zivote jer svoj nemaju.I ja zbog tih ljudi necu menjati svoj zivot.Necu menjati svoje ciljeve.Kad bih se nervirala zbog svega sto nebitni ljudi kazu… Onda bih verovatno plakala po ceo dan.A nisam ti ja od takvih, ne, ne…

 

Da,ja sam ona sto je sama.Ja sam ona sto ne zavisi ni od kog,ona koja sama ide na rucak i veceru i koja sama seta  gradom.Ja sam ona koja uvece ne ide po setalistima ruku pod ruku sa muskarcem,vec ponosno seta sama.Ja sam ona koja kraj sebe nema jacu polovinu, i onda sam ja samim tim  razlog za informisanje i  ogovaranje onih koji nemaju svoj zivot.

 

Gde sam posla,kome,kad cu doci,sto sam sama..Imam li nekog, kad ce svadba, prolaze mi godine, otkucava bioloski sat, vreme je da budem mama.Pa sto necu ovog, pa sta fali onom, pa dokle cu tako, pa ono cuveno „a da ja tebe upoznam sa…“

Od ovakvih izjava mi se smucilo vise.Od  ispitivanja i komentara ljudi koji nemaju svoj zivot pa se mesaju u moj.Koji jedva cekaju da cuju nesto.Koji jedva cekaju da nesto kazu i nesto novo izmisle…Ali dosta je.

 

Ne trebaju mi saveti.Ne trebaju mi reci podrske.Ne trebaju mi.Ja sam sama,i samoj sam sebi gazda.Samu sebe izdrzavam, samoj sebi placam.Ja samoj sebi.NE TRAZIM  NISTA NI OD KOGA,pa zasto me onda ogovaraju? Dodje mi da takve opsujem,pa se  nasmejem, i shvatim da takvi nisu vredni…Da su takvi  samo primer onih koji uzivaju u tome da resavaju tudje probleme jer nemaju svoj zivot.Ili jer imaju previse svojih.

Ne slusam misljenja nebitnih ljudi.

Ne zanimaju me.Ne doticu me.Cak me ni ruzne reci ne bole.Ja znam sta je istina…

 

Nastavak na sledecoj strani…