UMORNA sam od toga da budem JAKA,da se SMEJEM kad mi se PLACE…

Ja sam ona koja se smeje onda kada joj do smeha nije.To je prosto tako,nadjem u sebi neku snagu iznova i iznova i uvek sam ta-vesela i luda,uvek sam ta za koju misle i kazu da nema nijedan problem.Niko ne vidi kako mi je,niko ne zna kako mi je u dusi i niko nema pojma koliko sam zapravo slaba,ranjiva i lomljiva.

Meni je srce puklo na dva dela,meni je dusa unistena,ja sam sada prazna i razocarana,a glumim i kunem se da sam srecnija nego ikad.

Meni se ljudi dive jer ne znaju da se iza ovog osmeha krije tuga,da se krije bol,da mi treba neko ko ce biti tu da me grli i da me podrzi,da mi treba neko pred kim vise necu morati da glumim,neko ko ce me dizati sa dna kada padam.Meni se ljudi dive jer ne znaju sta je u mojoj dusi,svi sude po izgledu kao da je to dovoljno…

Ja se smejem jer ne znam drugacije.I jer mislim da je lakse slagati da si dobro nego objasnit zasto si lose.