Dolaze prvi praznici bez tebe,i ja ne znam kako da ih prezivim…

Dolaze prvi praznici bez tebe. I ne znas kako boli a ipak se ngde u dubini duse nadam da ce proci,da ce sve to da bude u redu i da ce nam sudbina dati novu sansu.

Tesko je ziveti bez osobe koja ti je smisao zivota i postojanja,a ti to meni jesi.Ne znam kako smo dosli  ovde gde jesmo,ne znam kako nam se sve to desilo, i odkud sav ovaj bol sada u mojim grudima,odkud  ovaj osecaj nedostajanja,odkud sve ovo…Kako bi lepo bilo da mogu vreme da vratim,da jos malo budem tvoja,da jos samo malo budes moj.

Da nikad ne dozvolim da odes,da nikad ne dozvolim da  unistimo ljubav,i da te cuvam vise i bolje nego sto cuvam  svoj zivot,jer nekako uvek mislim da sam ja kriva sto nam se nije dalo,da sam ja kriva,da te mozda nisam dovoljno volela… Dodje mi pa pozelim da okrenem svet naopako,a onda shvatim da ne vredi,da ne mogu vreme da vratim,i onda gledam u nebo i pitam se sto mi se sve ovo desilo,gde sam pogresila, pitam se kako cu sutra bez tebe,kako da se radujem zivotu i koga ja sad da ljubim u ponoc 31. decembra kada kraj mene nece biti onaj jedan i jedini kojeg sam volela,kojem sam sve sto sam imala dala…

I kome sve to nije bilo dovoljno,nije bilo dosta…

Ti ces nekoj drugoj dati sve.A sta cu ja?